Godišnje ga poseti više od četiri miliona ljudi, što ga čini najposećenijim grobljem na svetu. Lokacija na kojoj je Per Lašez, nedaleko od Bastilje, otkupljena je od strane grada 1804. godine za vreme Napoleona. Po tome i sami možete zaključiti od koliko datiraju grobnice. Prva osoba koja se spojila sa zemljom na bulevaru Menilmontan, bila je petogodišnja Adelaida, ćerka siromašnog Parižanina.
Ništa nije nagoveštavalo današnju dimenziju groblja. Katolici ga nisu prihvatali jer nije bilo osveštano. U godini osnivanja sastojao se od svega 13 grobova.
Već 1833. godine građani Pariza su celog svog života hrlili da kupe večnu kuću i budu tik uz slavne sugrađane. Groblje je samo u periodu od 1824-1850 proširivano 5 puta. Ovde počiva trenutno oko tri miliona ljudi. Da biste uopšte mogli da budete sahranjeni u ovom i sličnom prestoničkom počivalištu, morate biti Parižanin, ili vam Pariz mora biti poslednja životna stanica. Za Per Lašez postoji još uslova, poput liste čekanja, jer je preveliki broj potencijalnih zakupaca.
Imali smo priliku da ga posetimo i da se nađemo na njegovim ulicama koje vode od jednog do drugog uklesanog imena. Svaka grobnica krije svoju priču, a bez obzira da li je ime “malo” ili “veliko”, počivalište izgleda jednako veleleno i intrigantno. Sačinjeno od skulptura do statua pokojnika koje samo što ne progovore, odaje utisak da baš ti ljudi nikada nisu preminuli.
Na ulazu stoji mapa ovog “grada”, a svaka ulica ima svoje nazive. Ono što nam je posebno privuklo pažnju jeste zelenilo i količina cveća. Nikada ne biste rekli da se nalazite na groblju. Kaldrmasti putevi, baš kao i u samom Parizu, odveli su nas do nekoliko poznatih imena kao što su Edit Pjaf, Džim Morison, Onore de Balzak, Molijer i mnogih drugih. A pronašli smo ih zahvaljujući količini ljudi koja je okruživala njihove grobove.
Edith Piaf
Negde pri kraju Per Lašeza, ali jedna od najposećenijih grobnica jeste upravo od slavne francuske šansonjerke i dive Edit Pjaf. Malo je reći da je bila nacionalno blago, već i da je krala srca ljudima širom sveta. Upravo zbog toga je toliko ljudi okružilo njeno počivalište.
Kao što možete videti na fotografijama koje vam donosimo, prepuno je cveća i poruka koje su upućene pokojnoj Edit. Zajedno sa njom počiva i njena dvogodišnja ćerka Marcelle Dupont.
Honoré de Balzac
Balzak je bio francuski romanopisac koji se smatra ključnim autorom realizma. Počivalište se nalazi u središnjem delu ovog velelepnog groblja. Postavljena je njegova bista, u realnom prikazu. Bio je veoa osećaja. Sam je često govorio, sa žalošću u srcu, da ga je priroda namenila osećajnom životu, životu srca. Govorio je da ga je priroda stvorila za ljubav i nežnost, a sudbina ga je nagnala da ispisuje svoje želje, umesto da ih proživljava. Uprkos raznim nedaćama, Balzak se nikad nije osećao potpuno pobeđen.
Balzak je namerno i sistematski bio donosilac novina. Kao romansijer svestan je svoje originalnosti i smatra svoju tehniku širokom i podesnom za neočekivane obrte.
Sigurni smo da znate neka od njegovih najpoznatijih dela, kao što su: “Čiča Gorio”, “Evgenija Grande”, “Izgubljene iluzije”, “Rođaka Beta”…
Jean-Baptiste Poquelin Molière
Molijera svi znate po delu “Tvrdica”, ali sigurni smo da niste znali da je sahranjen na Per Lašezu i kako njegovo počivalište izgleda.
Sam je sebe nazvao Molijer kao pseudonim. Rođen je u porodici imućnog kraljevog tapetara, završio je pravo, ali se odrekao pravničke karijere i postao glumac. U Parizu je osnovao pozorišnu družinu „Slavno pozorište“ („L’Illustre Theatre“) za koju je prerađivao italijanske komedije.
Neka od njegovih najpoznatijig dela su: Leteći lekar, Barbujeova ljubomora, Ljubavna razmirica, Umiišljeni rogonja itd.
Jim Morrison
Američki pevač, tekstopisac i pesnik, osnivač i predvodnik grupe The Doors, rokenrol ikona Džim Morison (Džejms Daglas Morison) umro je 3. jula 1971. godine. U kadi u iznajmljenom stanu u Parizu pronašla ga je dugogodišnja devojka Pamela Karson. Pozvala je pomoć, ali je već bilo kasno.
Njegovo počivalište nalazi se blizu izlaza iz Per Lašeza i nalazi se u top 10 atrakcija u Parizu. Grob nije imao zvanično obeležje do 1973. godine, kada je uprava postavila oznaku, koja je nedugo zatim ukradena. Jugoslovenski skulptor Mladen Mikulin dobrovoljno je na desetogodišnjicu smrti postavio bistu, koja je nakon oštećenja ukradena 1988. Sledeće godine, Mikulin je napravio još jednu bistu, i bronzani portret Morisona 2001. g, od kojih se ni druga ni treća ne nalaze na grobu. Spomenik danas predstavlja ravan kamen, na kome na grčkom piše, da parafraziramo “Veran sebi”.
Kao zvaničan uzrok Morisonove smrti naveden je srčani zastoj za koji se pretpostavlja da je izazvan predoziranjem heroinom. Ipak, kako na telu nije bilo vidljivih povreda ili tragova borbe, francuski zakon nije predviđao izvršenje autopsije, pa zapravo nikada precizno nisu utvrđene okolnosti pod kojima je Kralj guštera otišao.
Morisonovo telo su pre sahrane videli samo Pamela i njihov prijatelj Alan Roni. Kada je menadžer Dorsa Bil Sidons tri dana kasnije doputovao iz Sjedinjenih Država u Pariz, mogao je da vidi samo već zapečaćeni kovčeg i umrlicu.
Ovo su samo neka od imena koja počivaju na Per Lašezu. Među njima su i Iv Monanj, Oskar Vajld, Frederik Šopen, Viktor Noar, Isidora Dankan… Ako zakoračite na ovo groblje, možete dobiti osećaj kao da su sve duše poznatih ponovo tu. Neopisiv trenutak stapanja prošlosti i sadašnjeg trenutka.
* Zabranjeno svako kopiranje tekstova bez odobrenja 𝐋𝐀 𝐕𝐈𝐄 𝐄𝐍 𝐑𝐎𝐒𝐄
