Ignjat Bajloni je rođen je u mestu Litomišlu u Češkoj, u to vreme Habzburškoj monarhiji, gde je izučio kožarski zanat i radio zajedno sa bratom. U potrazi za boljim životom odlučio je da se odseli u Ameriku, ali ga sestra i zet Antonjin Njemec (češ. Antonín Němec) koji su već bili u Srbiji, nagovaraju da se sa porodicom doseli kod njih. I tako je započeta priča o stvaranju imperije u Beogradu…
Nakon dolaska u Srbiju 1855. godine nastanjuje se negde na Topčiderskom brdu i da radi svoj kožarski zanat uz nešto povrtarstva. Njegov najstariji sin Jakov izučio je bačvarski zanat u jednoj bečkoj pivari, a u Beogradu je radio kod bačvara Kincela. Drugi po rođenju sin, Anton izučio je mlinarski zanat kod svog ujaka Njemeca, koji je držao u zakup državnu vodenicu u Bratincu na Mlavi.
Treći sin, Venčeslav, zvani Vasa, ostao je uz oca, dok se najmlađi Jovan školovao na Vojnoj akademiji.
Godine 1869. Bajloni kupuje zapuštenu državnu vodenicu na Mlavi u Malom Crniću, koju kasnije dobija na upravu njegov sin Anton, a koji je posle zanata kod ujaka bio na praksi po mlinovima u inostranstvu. Bajloni je kupio i 30 hektara zemlje na kojoj se bavio poljoprivredom (uzgajao je goveda i svinje i potom ih prodavao u Budimpešti). Detaljno o radu porodice Bajloni pročitajte na OVOM LINKU,
Ko je bila Gordani Bajloni?
Mnogo je informacija o ovoj porodici, a jedna od pogrešnih koja medijima kruži jeste ta da je Gordana bila ćerka Ignjata Bajlonija. Zapravo, ona je bila je ćerka unuka Ignjata Bajlonija, Mihajla Bajlonija.
Mihailo Bajloni, unuk Ignjata Bajlonija i sin Vase Bajlonija. Posle Prvog svetskog rata počeo je da sklapa poslove bez odobrenja porodice, uzimajući veliki broj kredita. Doveo je u ozbiljnu krizu i samu kompaniju Ignjat Bajloni i sinovi, pa je 1926. godine porodica odlučila da prekine saradnju s njim i isplati mu nasledni deo. Vilu u ulici Kneza Miloša na broju 66 (na slici ispod), Mihailo je izgradio oko 1920. godine po projektu arhitekte Aleksandra Jankovića. Na levoj bočnoj fasadi nalazi se reljef nepoznatog autora koji prikazuje Veneru sa mandolinom, a u visini prozora prvog sprata na čeonoj fasadi su reljefi Venere sa putima (dečijim likovima) i Venere sa dvojnicama.
Ipak, koliko god da je ova porodica bila naširoko poznata, Gordana je živela izolovano u jednom zamku u Lisabonu, u kojem je i preminula za ručkom, tokom Božića 1999. godine.
Iako je ostvarila zapaženu poslovnu karijeru, a bila je i kolekcionar vrednih umetničkih predmeta malo se zna o njenom životu. Bila je obrazovana, lepa, bogata i drugačija, a nikada nije želela da govori o prošlom životu svoje porodice. O njoj se pričalo naširoko Beogradom, budući da nije propuštala nijedan bal u to vreme, a bila je poznata i po svom istančanom modnom stilu i eleganciji za kojom su se mnogi okretali.
Ova porodica je otišla iz zemlje posle 1941. godine i nikada se nije vratila. Jedna od retkih fotografija Gordane Bajloni, iz kolekcije Miloša Jurišića, zabeležena je u bašti Bajlonijeve vile u Kneza Miloša na kojoj je pozirala sa svojim psom (naslovna fotografija).
