Na svetu postoje čak 42 kraljevske porodice za koje možda nikada nismo ni čuli, niti znali da su po svom državnom uređenju monarhije. Njihovi vladari su kneževi, emiri, sultani, carevi, kraljevi, sa određenim izuzecima…
Kada govorimo o ovom tipu državnog uređenja, sa jedne strane imamo apsolutističke monarhije, u kojima je reč vladara vrhovna i zapovedna i ovaj model vladavine se pripisuje državama Bliskog Istoka (Saudijska Arabija, Katar, Oman, Brunej), dok sa druge strane prepoznatljiv tip u većini evropskih zemalja usled modernizacije i urbanizacije kontinenta, jeste pojam parlamentarnih monarhija u kojima je titula vladara čisto formalna i stvar tradicije, dok je sva vlast u rukama parlamenta primeri Holandije, Danske, Belgije, Švedske. Ono što vezuje sve kraljevske porodice širom sveta jesu tradicija, duh zajedništva, časti, ugleda, stila, prestiža, moći, bogatstva.
Kada govorimo o kraljevskim porodicama pitanje koje je nezaobilazno jeste, ko će nakon vladara koji je na tronu zauzeti njegovo mesto. Tokom istorije smo imali bezbroj slučajeva u kojima su se srodnici međusobno povređivali, te nije nepoznat pojam bratoubistva, deteubistva illi očeubistva, sve zarad prestižne titule, moći i slave. Kako bi se izbegle ovakve situacije, u kraljevske protokole ubačen je fenomen, primogeniture, koji zapravo znači da prvorođeno dete, nasleđuje svog roditelja – prethodnika. Međutim, primetili ste da kada smo govorili o nasleđivanju, spominjli smo samo muške članove dinastija. Od davnina se verovaloda su ženska deca na tronu nepoželjna i da ne mogu da budu dobri vladari svojim državama. Da li je to bilo zbog fizičke konstitucije, za koju se vezivalo to da samim tim ne mogu da budu dobri ratnici, a kamoli vojskovođe, do onih čisto stereotipnih razmišljanja, kako će dinasija propasti, ime se ugasiti, a plemenita loza izgubiti svoj značaj. Poznat je slučaj engleskog kralja Henrija VIII, koji je tokom celog života žudeo za muškim naslednikom, a na kraju su obe njegove kćeri sele na tron, dok je jedna od njih postala jedan od najpoznatijih vladara i nadmašila svog oca, a ime Elizabete I i dan danas označava mudrost i borbu . Ovo je samo jedan od slučajeva u kojima se pokazalo da su žene ipak moćni i proračunati vladari.
U Evropi postoji jedna dinastija u kojoj već više od jednog veka tron nasleđuju isključivo žene. Ukoliko niste čuli za ovu zanimljivost, pravo je vreme da saznate nešto o tome. Naime, dinastija Oranje-Nasau od 19. veka stabilno drži u svojim rukama tron jedne od, najuređenijih država na evropskom kontinentu. Država vetrenjača i lala njihovo je uporište, a verujemo da ste već shvatili da se radi o Kraljevini Holandiji. Holandija je danas formalno kraljevina, dok je činjenično stanje da je reč o parlamentarnoj demokratiji, no monarh i dalje u rukama drži komandu vojske i religijsko poglavarstvo. Naime, 123 godine su ovom dinastijom vladale isključivo žene, a naša priča počinje 1890. godine, kada tadašnjeg kralja koji je imao tri muška naslednika, ipak na tronu nasleđuje jedina ćerka, Vilhelmina. Nakon udaje kraljice Vilhelmine, holandsko društvo veruje da će im ona podariti naslednika koji će sesti na presto svoje majke i da će vlast opet biti u čvrstim muškim rukama, međutim , život je imao druge planove. Koliko god je je brak kraljice Vilhelmine bio iz velike ljubavi, država je želela naslednika. Napokon, to se i dešava 1904. godine, ali sa velikim razočaranjem, u kraljevsku porodicu opet dolazi žensko čeljade, princeza Julijana. S obzirom da je ovo bilo jedino dete vladrke, već je jasno da će sledeći monarh biti žena. Udajom za Bernarda od Lipe-Bisterfelda, dolazi do uprtih očiju javnosti u par Julijana – Bernard, od koga se očekuje naslednik, ali po mogućnosti, muškog pola. Na sreću Holanđana ovaj par ostavio je četiri potomka, ali sa jednom specifičnom okolnošću, sva četiti naslednika bile su devojčice, te na presto 1980. godine stupa najstarija od četiri kćeri, Beatriks. Posle tri kraljice, ova nacija je već navikla na vladavinu matrijarhata, ali usledilo je neobično iznenađenje. Na radost svih, kraljica Beatriks rađa čak tri muska deteta, prvog sina, budućeg kralja, Viljema-Aleksanedra rodila je 1967. godine, što se uovoj porodici u tom trenutku to nije desilo već 77 godina. Napokon, 2013. godine, posle 123 godine, na presto na kome su sedale samo žene, seo je muškarac, a kako je celokupna priča izgledala možete pogledati ovde.
Vladavina muškog člana porodice ipak je kratkog daha, jer će već kralja Viljema-Aleksandera naslediti, pogodite ko, ćerka. Kralj iz braka sa Argentinkom špansko-italijanskog porekla, Maksimom Zoregijetom Čeruti ima tri ćerke, Katarinu-Amaliju, prvorođenu kćer i prestolonaslednicu, Aleksiju od Holandije i Arijanu od Holandije.
Bilo kako bilo, holandska kraljevska porodica je pokazala svetu da vladavina žena nije nimalo strašna, da su žene neustrašive, dosledne i verne kako državi, tako i kruni. Može se reći da su članovi ove porodice napravili brend nasleđivanja po ženskoj liniji. Koliko je borba i nadmetanje oko trona danas nevažna, verno nam pokazuju članovi dinasije Oranje-Nasau, koji se u određenom periodu svoje vladavine, odriču trona, odnosno abdiciraju u korist svog potomka. Kada će Viljem-Aleksander prepustiti tron Katarini-Amaliji vreme će nam pokazati, s obzirom da je ona tek nedavno postala punoletna.
