Sunčani popodnevni dan u Beogradu, bio je idealan za razgovor uz kafu sa dizajnerkom koja nas je svojom pričom očarala. Dragana Nikolajević, osnivač modne linije DNK, živi i radi u srpskoj prestonici. Dvočasovna priča o modi odvela nas je u totalno drugu dimenziju. Njena ljubav prema ovom poslu i način na koji ga je opisivala, samo nam je bila podstrek za još pitanja.
– Ja sam odlučila da se stil koji negujem i koji preovladava u mojim kreacijama prilagodi odeći namenjenoj za svaki dan. Ne smatram da je posao dizajnera kreiranje samo za posebne prilike, već naprotiv, da svakodnevne obaveze pretvori u mnogo veće izazove. Moj zadatak je da pomognem ženama, da im olakšam taj momenat “Šta danas obući?”, rekla nam je Dragana na početku.
𝐋 Kolilo vremena provodite u svom ateljeu i da li psisustvujete finalnoj izradi kreacija?
– Kreiranje nije proces koji se radi od – do. Ovaj posao je poput slikarstva. Pristup radu je prilično sličan. Potrebno je vreme da se napravi distanca od spoljašnjeg sveta i započne rad na kreaciji. Zahteva mir, a dizajneru je u tom trenutku potrebna samoća. Prisutvujem izradi. Morala sam da naučim kroz svoju karijeru i da šijem, jer nekada ne umem da objasnim ono što sam zamislila u svojoj glavi. Ne mogu da očekujem od drugih da zamisle baš isto što i ja u tom trenutku. Ali imam izuzetno dobar tim, koji na kraju uvek stvori ono što ja skiciram. Drago mi je što umemo da napravimo stvari koje se možda nikada neće ponoviti. Ovaj posao nije lak, svaka igla mora biti zabodena tačno u milimetar, da ne bi došlo do greške.
𝐋 Dragana je neko kome nove ideje brzo “dođu” zahvaljujući onoj ideji na kojoj već radi. Ponosni smo na činjenicu da se kreacija dizajnerke iz Srbije, našla rame uz rame sa kreacijama modnih giganta poput Diora i Šanela.
– Kada radim na jednom modelu, obično mi brzo sine ideja za neki drugi model. Nekada se krene sa jednim modelom, a završi se sa totalno drugim. Kreacija koju bih iydvojila jeste haljina koju sam radila za glumicu Anđelu Gregović, članicu Evropske Filmske akademije, koja je pandan Oskaru. Ona se pojavila na crvenom tepihu u njoj i ostavila bez teksta Vima Vendersa i njegovu suprugu koji su bili oduševljeni kada su je ugledali. Njena fotografija u toj haljini pojavila se i na biltenu festivala. Satisfakcija mi je što je upravo moj model stao rame uz rame sa Diorom i Šanelom, budući da su ostale zvezde nosile kreacije ovih modnih giganta.
𝐋 Šta mislite o modi današnjice?
– Trendovi su za mlade i mladi treba da menjaju stilove i trendove, dobro je što postoji puno različitih stilova. Problem danas jeste što su mladi uniformisani, svi su isti. Ali to nije slučaj samo u Srbiji, to je globalni problem. Iz mog iskustva u Srbiji je nekada mnogo više bilo žena sa stilom, pojedine su čak bile bolje obučene i od italijanki. Kao zemlja bili smo pred mnogo izazova, dešavalo nam se svašta i došlo je do velikih promena kroz godine. Rekla bih da se ne kopiraju dizajneri već popularne ličnosti sa Zapada. Mladima se menja pogled na svet, a samim tim se menja i moda.
𝐋 Elza Skjapareli, jedna je od najvećih kreatorki u vremenu između dva rata i “modna suparnica” Koko Šanel, bila je od samog početka karijere inspiracija Dragani. Sebi svojstvena, posebna, totalno drugačija od ostalih, s razlogom je i srpskoj dizajnerki bila uzor.
– Elza Skjapareli mi je bila inspiracija još na početku karijere. Ona je imala drugačiju poslovnu postavku u odnosu na Koko Šanel. Bila je više umetnički nastrojena kroz svoj rad, sarađivala je sa umetnicima iz tog perioda kao što je naprimer Salvador Dali. Kao mala, želela je da ima cveće umesto kose. Tako joj je upravo Dali nacrtao bočicu parfema koja je na vrhu imala cveće na mestu poklopca. Zaista je bila sjajna i posebna.
𝐋 Ekološka održivost izuzetno je važna, iako ne obraća tako mnogo industrija pažnju na nju. U modnoj industriji, ona treba da zauzme posebno mesto. Zbog “fast fashion” proizvoda i priroda može ispaštati. Dragana se suprotstavlja brzoj modi, i upravo zbog toga striktno gleda kvalitet materijala.
– Poslednjih godina bavim se održivosti i suprotstavljanju fast fashion brendovima. Nikome ta garderoba ne ide u prilog, osim linijama koje ih proizvode,zbog brze zarade. Iznenađena sam činjenicom da majice mogu da koštaju 500 dinara. Kako je moguće da to nešto što je proizvedeno u Kini naprimer, može u Srbiji da košta 500 dinara ako prođe toliki proces, od proizvodnje do transporta… nemoguće. Šta kupujemo? Da li će to trajati ili možemo odmah baciti u smeće? Samo 20 odsto garderobe je moguće reciklirati jednom, a još mnogo manje procenata je moguće reciklirati dva puta. Sva garderoba koju odbacimo, zatrpava se u zemljište i tamo dolazi do hemijskih procesa koji završavaju u zemljište, iz zemljišta u vodu i taj proces kruženja se odvija neprestano. Mi već danas imamo novorođenče koje je rođeno sa mikroplastikom u sebi, a to je upravo posledica odlaganja otpada.
𝐋 Pitali smo Draganu koja je razlika između Pariza i Milana, budući da su oba grada dva vodeća modna centara. Objasnila je na najlepši mogući način.
– Francuska kultura je posebna, stavlja se važnost na ručni rad i kvalitet. Ne samo kvalitet proizvoda, već i na način života. Pariz zaista ceni kvalitet. U Italiji je kvalitet, ali pristup je drugačiji. Znam da u Francuskoj postoji tehnologija izrade koja datira od davnina, posvećeni su ručnom radu. Centar rukotvorina je Pariz i on ipak ostaje kao glavni centar mode i umetnosti.
Dragana nam je pričom o svom poslu prenela ljubav koju gaji prema njemu. Njeni radovi su prefinjeni, kao što i sami možete videti na fotografijama. Ceni kvalitet i poštuje svoje klijente. Moda je za nju umetnost i ono o čemu treba da se uči i na šta društvo treba da stavi posebnu pažnju.
Pogledajte još neke Draganine kreacije u galeriji ispod:
* Zabranjeno svako kopiranje tekstova bez odobrenja 𝐋𝐀 𝐕𝐈𝐄 𝐄𝐍 𝐑𝐎𝐒𝐄
