Neki modu smatraju umetnošću, drugi zanatom, ali za Tjerija Muglera moda je značila život u svoj svojoj punoći.
“Obožavam modu od najranije mladosti, s njom ležem u krevet noću i budim se ujutru, ona ispunjava sve moje misli svaki budni trenutak i u snu, sa njom sam doživeo sreću i razočaranja, ona je moj ljubavnik, prijatelj i majka”, rekao je jednom prilikom ovom prilikom francuski dizajner i osnivač istoimenog brenda, čiji je život i rad bio tema najnovijeg dokumentarnog filma “Unutar sna: Mugler“, dostupnog na kanalu Prime Video. Moda, uz pomoć koje je ostvarivao svoje vizije lepote, dala mu je snagu da 72 sata pred reviju ne spava, da pobegne od razbesnelih vernika u Nigeriji pred kojima se popeo na minaret kako bi napravio savršenu fotografiju njegovog stvaralaštva, i da ne izlazi iz kuće dok stvara nove kolekcije…
Ovaj modni genije važi za jednog od poslednjih Mohikanaca svetske dizajnerske scene, za osobu koja je svu svoju životnu strast unela u dizajniranje nove, savremene vizije žene umesto da se prilagodi proverenim obrascima odevanja. Stalno je provocirao dovođenjem u pitanje ustaljenih normi u društvu, pa je na modnu pistu slao transvestite i transrodne osobe, prostitutke i glumice za odrasle, mnogo pre današnje inkluzije.
Posvetivši svu svoju kreativnost “najlepšoj životinji na planeti“, kako je Tjeri rekao u jednom intervjuu ranih 90-ih, kada je bio na vrhuncu slave, dizajnirao je maštovite i avangardne kreacije od PVC-a, lateksa, metala i kože za mutante mašine i čoveka.
Od samog početka, njegove kreacije su bile nadrealne i skulpturalne i skrupulozno pažljive prema formi. Siluete su se često graničile sa groteskom, sa prevelikim ramenima i tanjim strukom, i posedovale su postmoderni senzibilitet. Mugler je stvorio svet zabavljača u kome su ljudski, životinjski i mehanički delovi spojeni sa vrhunskom preciznošću, pretvarajući tako konvencionalnu ženstvenost u parodiju.
Biografija kreatora
Mugler je rođen i odrastao u Strazburu, gde je u ranoj mladosti pokazao interesovanje za umetnost i dizajn. Prema njegovim rečima, njegova majka je bila najelegantnija žena u gradu, a otac lekar, pa je mali Tjeri vreme provodio crtajući odeću, pisajući priče, gledajući holivudske filmove… Sa devet godina počeo je da uči klasičan ples, a sa četrnaest je počeo da nastupa i pleše kao profesionalni igrač baleta u Operi Rajn u svom rodnom gradu. Bio je podjednako fasciniran binom kao i bekstejdžom – osvetljenjem, šminkom i kostimima, što je kasnije uticalo na njegov stil dizajna odeće. Iskustvo u plesu dalo mu je jedinstven pogled na pokrete i formu ljudskog tela, što je koristio i u svom stvaralačkom radu.
Kolekcija Cafe de Paris predstavljena je 1973. godine i odmah je privukla pažnju modne industrije svojom inovativnošću i smelošću. Na krilima uspeha i uz pomoć finansijera Alena Karadeuka, Thierri Mugler je osnovao istoimenu modnu kompaniju i otvorio salon u Parizu 1978. godine.
Embed from Getty ImagesMnogi teoretičari mode taj događaj smatraju novim poglavljem u svetu mode. Muglerove kolekcije su ubrzo postale poznate po svom futurističkom dizajnu, strukturiranim siluetama i smelom korišćenju boja i materijala. Odmah je počeo da kreira veoma precizno konstruisane komade koji naglašavaju ili čak dodatno oblikuju linije tela, a inspiraciju je često crpeo iz naučne fantastike, prirode i arhitekture, stvarajući odeću koja je bila više od mode.
Među Muglerovim najpoznatijim kreacijama je kožni korzet inspirisan motociklom iz kolekcije Les Cowboys koji je Ema Sjoberg nosila 1992. godine u spotu Džordža Majkla za pesmu “Too Funky”, haljina “La Chimere” iz kolekcije jesen/zima 1997-1998. , inspirisana mitskim bićima i morskim životinjama, haljina “naopačke” iz kolekcije proleće/leto 1992, sa ukrštenim trakama na grudima kako bi izgledala kao da je obučena naopačke, koju je nosila Demi Mur 1993. film „Nemoralna ponuda“ i kreacija „Birth of Venus“ inspirisana istoimenom Botičelijevom slikom koju je nosila Cardi B na dodeli Gremi nagrada 2019.
Embed from Getty ImagesNjegova fotografska karijera počela je sasvim slučajno, 1976. godine, kada je angažovao čuvenog Helmuta Njutna da snimi svoju reklamnu kampanju. Tjeri mu je toliko zasmetao da mu je Njutn pružio svoju kameru besno i predao ceo projekat da dovrši, što je dizajner i uradio. Okušao se i kao reditelj, za pomenuti spot “Too Funky” britanskog muzičara Džordža Majkla.