Građani su se ponosili njime, a danas pojedini stariji sugrađani i dalje žale što tramvaja više nema.
Subotički tramvaj je predstavljao sistem prevoza u jednom od najlepših srpskih gradova. Bio je u funkciji od 7. septembra 1897. do 2. aprila 1974. godine u današnjoj Republici Srbiji.
Tramvaj je mnogim Subotičanima ostao kao lepa uspomena i voleli li bi kada bi se ponovo čuo zvuk tramvaja. Gradski čelnici u proteklom periodu nekoliko puta su pokretali inicijativu da se uvede tramvaj ili trolejbus, ali su na kraju stručnjaci iapk zaključili da je investicija ekonomski neopravdana.
Istorija tramvaja starijeg od beogradskog, niškog i novosadskog
Tramvaj je saobraćao od Somborske kapije, Rudić ulice, Korzoa, sve do Palića, a navodni razlog za ukidanje bila je neisplativost i pojava sve većeg broja automobila na ulicama.
Sedamdesetih se jedva razlikovao od onog s početka veka. Preostalih deset kola, opsluživalo je sto ljudi. Nerentabilno preduzeće nije imalo novca da ulaže u novi vozni park, te je pomenutih godina, nažalost, služio samo kao muzejska postava.
Tramvaj je otišao u istoriju pod izgovorom dotrajalosti i neisplativosti ulaganja, što je doprinelo da se autobus čini kao bolje, ali i jeftinije rešenje.
Postepeno su ukidane tramvajske linije da bi 1971. godine ostala jedna linija i samo na njoj je prevezeno 4,7 miliona putnika. Istovremeno, 17 autobuskih linija uspelo je da preveze 11,7 miliona putnika.
Odluku tadašnjih gradskih vlasti građani nikada nisu zaboravili. 2. aprila 1974. godine tramvaj je uredno vozio po redu vožnje, beleži istoričar Mirko Grlica u knjizi “Sto godina javnog prevoza u Subotici”, do 14.30 časova, nakon toga je okićen cvećem, a preko 10 hiljada ljudi je izašlo na ulice da se oprosti sa njim. Krenula je njegova poslednja, za građane besplatna vožnja, prenosi Politika.
