Biti na odmoru ne znači nužno da po svaku cenu treba da izbegavamo sunce i da se držimo duboke hladovine.
Postoji način da se uspešno izbegnu neželjene pojave kao što su crvenilo, opekotine i hiperpigmentacije, a rešenje je u izboru odgovarajućih proizvoda sa vrhunskim sastojcima i najvišim stepenom zaštite od sunca.
Iako su vreli letnji dani jedni od onih kojima se radujemo i i kojima najviše uživamo, oni su i doba godine kada posebnu pažnju moramo posvetiti zaštiti od sunca. Sunčeva svetlost je poznata po obilju UV zraka, koji u kontaktu sa kožom pokreću brojne procese, uključujući i proizvodnju vitamina D. Njeni pozitivni efekti uključuju bolje raspoloženje i jačanje kostiju, a mnoga istraživanja pokazuju da smanjuje rizik od depresije.
Međutim, iako vitamin D ima brojne prednosti za naše zdravlje, a dobijamo ga upravo kada provodimo vreme na suncu, prekomerno izlaganje sunčevom zračenju može biti veoma opasno. Razlog je što ista ostavlja kratkoročne i dugoročne posledice na našoj koži, posebno ako je nismo pravilno zaštitili pre izlaganja suncu. Crvenilo kože, opekotine, odumiranje ćelija, pojava hiperpigmentacije, prevremeno starenje kože, au ekstremnim slučajevima i pojava melanoma, sve su posledice koje su vrlo moguće ako ne vodimo računa koliko i kako se izlažemo sunčevi zraci.
Naime, prema zvaničnim podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), više od 130.000 ljudi širom sveta svake godine oboli od melanoma kože. Takođe je važno naglasiti da postoje dve različite vrste UV zraka koje mogu prodreti u kožu i izazvati dugotrajna oštećenja, a to su UVA i UVB. UVB zraci su zapravo kratke talasne dužine i izazivaju hiperpigmentaciju i opekotine. S druge strane, UVA zraci imaju veću talasnu dužinu i kao takvi prodiru u dublje slojeve kože. Karakteristični su i po tome što su prisutni tokom cele godine. Bez obzira na to što je UVA zračenje niske energije, ono može izazvati brojne štete.
Kako se zaštititi?
Da bi se izbegli potencijalni štetni efekti sunčanih dana, važno je pripremiti kožu za njihov uticaj.
Pored hidratacije i izbegavanja boravka na direktnom suncu od 11:00 do 16:00, neophodno je koristiti proizvode koji sadrže SPF faktor. Najčešće su to kreme ili losioni za zaštitu od sunca koje nanosimo na kožu neposredno pre izlaganja suncu, tačnije 15 do 30 minuta pre. Međutim, ako smo tokom dana izloženi UV zracima, stručnjaci preporučuju da kremu nanosimo češće, odnosno na svaka dva sata. Isto tako, mnoge interesuje da li su pravila drugačija ako dan provodimo na bazenu ili plaži, odnosno plivamo. Po pravilu, preporuke su sledeće – posle svakog kupanja kremu za sunčanje treba ponovo naneti na kožu.
Kako odabrati pravu kremu za sunčanje?
Prva i najvažnija stvar pri odabiru odgovarajućeg preparata za zaštitu od sunca tiče se našeg tipa kože i pravilne upotrebe. Naime, dermatolozi tvrde da kreme ili bilo koji drugi proizvod sa SPF-om treba nanositi u dovoljno debelom sloju kako bi se postigao adekvatan zaštitni faktor na koži.
Istraživanja pokazuju da pravilna zaštita od sunca podrazumeva količinu zaštitnog proizvoda od 2 mg po cm2 kože, a nedavne studije su takođe otkrile da velika većina ljudi nanosi oko 0,5 mg po cm2, što je nedovoljno za optimalnu zaštitu, jer se na ovaj način zaštitni faktor se smanjuje na 20 do čak 50% vrednosti deklarisanog SPF faktora.
Isto tako, verujemo da će se mnogi složiti sa nama kada kažemo da, koliko god često govorimo o zaštiti od sunca i njenom značaju, ipak postoje određene nedoumice kada je u pitanju upotreba krema za sunčanje. Između ostalog, mnogi ljudi ne znaju da izaberu odgovarajući proizvod sa zaštitnim faktorom, što uopšte nije iznenađujuće, jer danas na tržištu postoji zaista veliki broj krema za sunčanje. Ono što mnoge najviše zanima je SPF, a dermatolozi preporučuju da minimalni zaštitni faktor tokom leta bude najmanje 25 ili 30. Naš pigment igra veliku ulogu u izboru proizvoda sa zaštitnim faktorom, odnosno da li smo svetle puti. ili malo tamnije.
