Mnoge sugrađane je dotakla vest da je doneta odluka o rušenju jednog od simbola Beograda, hotela Jugoslavija, a potresli su ih i prizori rušenja. A kako i ne bi, kada je ovo zdanje od svog otvaranja 1969. godine pisalo sopstvenu istoriju i neka drugačija poglavlja SFRJ?
Budući da su mašine već “krenule u akciju”, želimo ovim tekstom da ukažemo koliko je hotel “Jugoslavija” bio značajno zdanje. Ovim redovima želimo da mu odemo jednu vrstu počasti, budući da će uskoro na njegovom mestu “izniknuti” neka nova, moderna građevina, koja njemu neće ni sličiti… ni po čemu.
Istorija hotela “Jugoslavija”
Arhitektonski konkurs za ovaj objekat, odnosno za državni reprezentativni hotel Beograd, kako je tada planirano da bude nazvan, raspisan je 1947. Prvu nagradu dobio je Projektni zavod Hrvatske, odnosno poznati arhitekti zagrebačke škole moderne Mladen Kauzlarić, Lavoslav Horvat i Kazimir Ostrogović. Njihov projekat je predlagao beskompromisno modernistički koncipiran objekat, primeren ideji o Novom Beogradu kao savremenom gradu. Lokacija za hotel na Dunavskom keju, pored železničke stanice Zemun, određena je u Idejnom planu Novog Beograda arhitekte Nikole Dobrovića (1948).
Na osnovu prvonagrađenog rešenja i projekta, izgradnja hotela započela je već 1948. Tada je, u saradnji građevinskih preduzeća i omladinskih radnih brigada, izvedeno složeno fundiranje na armiranobetonskoj ploči u koju je ugrađeno oko 3.800 m3 betona, čije je betoniranje trajalo uzastopnih 20 dana i završena je čitava armiranobetonska skeletna konstrukcija.
Ali, već 1949. godine, zbog ekonomske krize koja je usledila posle političke krize razlaza sa Sovjetskim Savezom i zemljama Varšavskog pakta, obustavljena je izgradnja Novog Beograda, a sa tim i izgradnja hotela. Radovi su ponovo obnovljeni tek 1960, po izmenjenom projektu, koji je izradio jedan od autora prvonagrađenog rešenja na konkursu, arhitekta Lavoslav Horvat. Hotel Jugoslavija je potom građen punih šest godina (1961—1967), a otvoren je tek 1969, kada su završeni enterijeri po projektima vodećih beogradskih arhitekata: Ivana Antića, Mirka Jovanovića, Vladete Maksimovića i Milorada Pantovića.
Kada je izgrađen, hotel Jugoslavija bio je najveći i najmoderniji hotel u bivšoj Jugoslaviji, sa sedam spratova i pratećim zgradama, 1.500 prostorija, 1.100 ležaja u 200 jednokrevetnih, 400 dvokrevetnih soba i 23 apartmana, restoranom sa 600 mesta i manjim restoranom sa 200 mesta i svim pratećim sadržajima.
Ovaj hotel koji pamti goste poput britanske kraljice Elizabete, Nila Armstronga i Ričarda Niksona u avgustu 2019. slavio je pola veka postojanja. I pola veka istorije Jugoslavije.
Hotel Jugoslavija je ponovo počeo sa radom krajem 2013. Tada su u rad puštene 104 sobe na dunavskoj strani na trećem, četvrtom i šestom spratu i trenutno je jedan od najpovoljnijih hotela u Beogradu u kategoriji hotela sa tri zvezdice.
Takođe poseduje sedam restorana, frizersko kozmetički salon, prodavnice, i oko 100 kancelarija. U okviru kompleksa nalazi se i Grand Kazino Beograd, veliki parking, auto-perionica, tehnički pregled i još mnogo atraktivnih sadržaja.
Marta 2024. hotel je prodat i najavljeno da će biti pretvoren u hotel Ritz-Carlton kao i da će pored biti izgrađene dve kule, stambena i poslovna, visine do 155 metara.
Kako će sugrađani prihvatiti novi hotel, ostaje nam da vidimo u nekom narednom periodu.
Naslovna fotografija: Instagram/@belgrade__socialist_modernism
