U srednjem veku izazivanje na dvoboj bi se izvodilo tako što bi jedan muškarac drugome bacio rukavicu u lice ili bi ga simbolično išamarao rukavicom koju drži u ruci. To se smatralo teškom uvredom...
U današnjem tekstu pripremili smo za vas opširnu istoriju komada koji svi volimo da nosimo tokom perioda hladnijih dana.
Pod terminom rukavica ili rukavice podrazumeva se pre svega deo odeće koji se navlači na ruke. Najčešće se pravi sa pet prstiju ali može biti i sa dva (za potrebe vojske) ili samo sa jednim izvedenim za palac.
Nošenje rukavica je običaj od davnina. Rukavice su izumeli stari narodi kako bi se zaštitili u uslovima hladne klime. One su prikazane u drevnoj egipatskoj grobnici koja datira iz 5. dinastije. Prema nekim prevodima Homerove Odiseje, Laert je opisan kako nosi rukavice dok šeta svojom baštom kako bi izbegao draču. (Drugi prevodi, međutim, insistiraju na tome da je Laert prevukao svoje dugačke rukave preko svojih šaka.) Herodot, u Herodotovoj istoriji (440. p. n. e.), govori kako je Leotihid bio inkriminisan rukavicom (oklopnom rukavicom) punom srebra koju je dobio kao mito. Povremeno se spominje upotreba rukavica i među Rimljanima. Plinije Mlađi (oko 100), stenograf njegovog strica, zimi je nosio rukavice kako ne bi ometao rad starijeg Plinija.
Tokom 13. veka rukavice su počele da nose dame kao modni detalj. Izrađivale su se od platna i svile, a ponekad su dosezale i do lakta. Takva svetovna odeća nije bila za svete žene, prema Ankren Visu iz ranog 13. veka, napisanoj za njihova uputstva. Proglašeni su Sumptuarni zakoni da bi obuzdali ovu sujetu: protiv samitskih rukavica u Bolonji, 1294. godine, kao i protiv namirisanih rukavica u Rimu, 1560. godine.
Pariska korporacija ili ceh rukavica (gantiers) postojala je od trinaestog veka. Pravili su ih od kože ili krzna.
Do 1440. godine, u Engleskoj rukavičari su postali članovi ceha Dabers ili Bukbajnders sve dok nisu osnovali svoj ceh za vreme vladavine Elizabete I. Kompanija Glovers je osnovana 1613. godine.
Međutim, tek u 16. veku rukavice su dostigle svoj najveći razvoj, kada je kraljica Elizabeta I postavila modu za nošenje bogato izvezenih i ukrašenih draguljima, kao i za nošenje i skidanje tokom audijencije kako bi skrenula pažnju na njune lepe ruke. Na njenom portretu “Dičli” iz 1592. godine prikazano je kako u levoj ruci drži kožne rukavice. U Parizu su gantieri postali gantiers parfumeurs, zbog mirisnih ulja, mošusa, ambre i cibetke, koji su mirisali kožne rukavice, ali njihov zanat, koji je bio uveden na dvoru Katarine Mediči, nije bio posebno priznat sve do 1656. godine, u kraljevskoj službi. Proizvođači pletenih rukavica, koje nisu zadržavale miris i imale manje društvenosti, bili su organizovani u poseban ceh, bonetiera koji su mogli da pletu svilu i vunu. Takvi radnici su bili organizovani već u četrnaestom veku. Pletene rukavice bile su prefinjen ručni rad koji je zahtevao pet godina šegrtovanja; defektivan rad je bio predmet konfiskacije i spaljivanja. U 17. veku su u modu ušle rukavice od meke pileće kože. Zavladala je pomama za rukavicama zvanim „limerike“. Ova posebna moda bila je proizvod proizvođača iz Limerika, u Irskoj, koji je napravio rukavice od kože nerođene teladi.
Izvezene i ukrašene draguljima, rukavice su bile deo obeležja careva i kraljeva. Tako Metju iz Pariza, u zapisu sahrane Henrija II Engleskog 1189. godine, pominje da je sahranjen u krunidbenoj odeždi sa zlatnom krunom na glavi i rukavicama na rukama. Rukavice su pronađene na rukama kralja Džona kada je njegova grobnica otvorena 1797. i na rukama kralja Edvarda I kada je njegova grobnica otvorena 1774. godine.
Papske rukavice su liturgijski ornamenti koje koriste prvenstveno papa, kardinali i biskupi. Oni ih mogu nositi samo na misi. Liturgijska upotreba rukavica nije praćena dalje od početka 10. veka, a njihovo uvođenje je možda bilo posledica jednostavne želje da ruke budu čiste za svete tajne, ali drugi sugerišu da su one usvojene kao deo sve veće pompe kojom su se karolinški episkopi okruživali. Iz franačkog kraljevstva taj se običaj proširio u Rim, gde se liturgijske rukavice prvi put pominju u prvoj polovini 11. veka.
Kada su kratki rukavi ušli u modu 1700-ih, žene su počele da nose dugačke rukavice, koje su sezale do pola podlaktice. Do 1870-ih, zakopčane dečije, svilene ili baršunaste rukavice su se nosile uz večernju ili večernju haljinu, a dugačke rukavice od antilopa nosile su se tokom dana i kada se pije čaj.
Uglavnom tokom 19. veka, generički ili trgovački naziv “Berlinske rukavice” korišćen je za tanke bele pamučne rukavice koje su se mogle prati i koje su često nosile sluge, kao što su batleri ili konobari, i manje imućni u civilnom životu. Termin se takođe koristio za bele pamučne rukavice koje je američka vojska nosila sa uniformom u Prvom svetskom ratu.
