Đani Versaće nikada ne bi postao ono što jeste, da nije odrastao u živopisnoj sredini. Međutim, verovatno nije ni slutio da ga očekuje crna sudbina.
Život Donatele Versaće zauvek se promenio 15. jula 1997. godine. Tog dana, ranog jutra, na pragu svoje raskošne kuće u Majami Biču, dok se vraćao iz kupovine novina, ubijen je njen brat Đani Versaće, tvorac jedne od najvećih modnih imperija dvadesetog veka. Od njegovog ubistva prošlo je 25 godina. Hici iz pištolja su tog 15. jula 1997. prekinuli život slavnog kreatora, ali pitanje zbog čega je dizajner pet meseci pre 51. rođendana ubijen ostaje otvoreno.
Na stepenicama ispred vile u ulici Ocean drive 1116 pucao je u njega muškarac po imenu Endru Kunanan. U bermudama i tamnoj majici, sa izgledom običnog turiste prišao je Đaniju s leđa i okonačo njegov život. Nije se čekalo dugo. Kunanan je osam dana nakon tragedije izvršio samoubistvo, pištoljem kojim je likvidirao Đanija.
Za čitavu porodicu ovo je bio netrpeljivi gubitak. Đanijevo ubistvo, kao i njegov život, pratio je veliki publicitet. Horde novinara sa svih meridijana pohrlile su na Floridu. Posle prvog šoka, Donatela je okupila čitavu porodicu na privatnom imanju na Karibima, da zajednički i u miru odaju počast preminulom Đaniju.
Detinjstvo u Kalabriji
Dok je bio dete, Kalabrijom je vladala mafija, čiji je uticaj zadirao u svaki kutak života, a pod uticajem opšteg beznađa i siromaštva, mnogo mladih žena se odavalo prostituciji. Svakoga dana Franka Versaće vodila je za ruku malog Đanija ulicama grada, a on je neprestano je zastajkivao i zurio u prostitutke, koje su iz okolnih bordela pod zaštitom mafije, nudile svoje usluge. Majka ga je snažno vukla za ruku, u želji da odvrati pogled svog malog dečaka sa tih žene. Da se majka nije toliko trudila, šalio se Đani, verovatno ni on kasnije ne bi bio toliko opčinjen njima. Ispada da je u izgledu “tih prelepih, magičnih žena” kasnije pronalazio inspiraciju za svoje izazovne modele, po kojima doživeo svetsku slavu.
Donatela je rođena 2. maja 1955. godine u gradu Ređio di Kalabrija, na samom vrhu italijanske čizme. Bila je najmlađe dete u porodici Versaće. Otac Antonio bio je trgovački putnik. Donatela i njena braća, Santo (1944) i Đani (1946), odrastali su u okruženju krojačkog salona njihove majke Frančeske. Svakoga dana u majčinoj radionici dvadesetak žena je vredno radilo na izradi naručenih modela. U posleratnom periodu, na ratom osiromašenom jugu Italije, nije bilo lako prehraniti porodicu.
Donatela Versaće je imala samo jedanaest godina kada je Đani počeo da je oblači u odeću koju je za nju dizajnirao i izvodi je sa sobom u noćne klubove i diskoteke.
“Od svih ljudi tamo, Đani je bio najrazuzdaniji”, rekla je Donatela jednom prilikom. “Onda je povukao mene i sada sam ja ona razuzdanija. To je njegova krivica”. Već u to vreme počela je da izbeljuje kosu. Isprva samo krajeve, ali su pramenovi vremenom bivali sve krupniji.
Kako je nastala modna imperija
Uprkos protivljenju svoga oca, Đani se početkom sedamdesetih godina otisnuo u Firencu, da bi otpočeo karijeru u modnom biznisu. S obzirom na to da je prethodno napustio studije arhitekture, nije imao nikakvo formalno obrazovanje iz oblasti dizajna, ali je poneo veliko iskustvo iz salona svoje majke. Donatela je upisala italijansku književnost u Firenci, a vikendom je navraćala u Đanijev modni studio. Đani se potom preselio u Milano, a Donatela je odmah po završetku studija krenula za njim. U Milanu su jedno vreme delili stan.
Đani je radio za mnoge poznate milanske kuće, ali je, kada mu je bilo 32 godine, uz nagovor svog starijeg brata Santa, odlučio da osnuje sopstvenu kompaniju. Santo, diplomirani ekonomista, napustio je svoj posao računovođe u rodnom Ređiju da bi pomogao mlađem bratu. Preduzeće “Đani Versaće” osnovano je 1978. godine, a potom je u milanskoj Via dela Spiga otvorena prva prodavnica s prvom ženskom kolekcijom. Prodaja je bila dobra, ali ne spektakularna. Ipak, Versaće je imao sreće, jer je tajming bio savršen. Baš u to vreme, Milano se nametao kao svetska prestonica mode i uspeh je brzo došao.
Prepuštajući modele svedenih linija i neutralnih boja kreatorima kao što je Đorđo Armani, Versaće je osvojio svetske modne stranice provokativnim krojevima i upadljivim bojama. Svojim kreacijama ispitivao je ustaljene granice seksualnosti i dobrog ukusa. Tokom osamdesetih godina definitivno se ustoličio kao omiljeni dizajner mladih i bogatih rok i pop zvezda, glumaca i članova kraljevskih porodica. Večernje haljine iz ateljea Versaće, prodavane su u proseku po ceni od 15.000 američkih dolara.
Osamdesetih godina Versaće je lansirao modne linije namenjene mlađoj i manje platežnoj publici (Istante 1985. i Versus 1989, za koju je bila zadužena Donatela), mušku i dečiju odeću, nakit, parfeme, galanteriju, kao i liniju proizvoda za kuću. Prodavnice su nicale na svim stranama sveta, da bi dostigle broj od 130, s godišnjim obrtom od oko 800 miliona dolara. Ipak, za razliku od nekih francuskih kolega, Versaće nikada nije dozvolio da zapadne u zamku masovne proizvodnje. Bio je svestan da takav način proizvodnje i distribucije daje dobre finansijske rezultate na kratke staze, ali u krajnjem ishodu utiče na gubitak ekskluzivnosti, što bi za njega bilo pogubno.
Đani je još početkom devedesetih godina, kada mu je dijagnostifkovan redak oblik karcinoma uha, rekao sestri da želi da ona preuzme mesto kreativnog direktora ukoliko se njemu nešto dogodi.
Posle ubistva, Donateli je bilo teško da nastavi sa radom. Đani nije bio samo „mozak“ modne kuće, već je svojom harizmom i ogromnom radnom energijom bio pokretačka snaga za sve druge zaposlene. Ipak, Donatela je uspela da te jeseni sastavi ready-to-wear kolekciju, koja se odmah našla u prodaji, i koju je Vogue ocenio kao vrlo ubedljivu. U julu sledeće godine, tačno godinu i tri dana od Đanijevog ubistva, atelje Versaće je prvi put pod Donatelinim kreativnim vodstvom održao reviju visoke mode u pariskom hotelu “Ric”. Svake godine je Đani u ovom prostoru priređivao reviju. Kao i mnogo puta do tada, modna pista je bila postavljena preko hotelskog bazena, ali je ovaj put, po Donatelinoj ideji, napravljena od čistog stakla. Donatela je rekla da tu reviju posvećuje “Đanijevoj ljubavi prema poslu, kao i svim zaposlenima, čija su ljubav i odanost našem bratu bile dragocene, a koje i nama toliko znače”.
U nastavku pogledajte kako je izgledala sahrana Đanija Versaća:
* Zabranjeno svako kopiranje tekstova bez odobrenja 𝐋𝐀 𝐕𝐈𝐄 𝐄𝐍 𝐑𝐎𝐒𝐄
