Nakon skoro dva veka borbe, žene sem prava glasa i mogućnosti da se bave drugim poslovima sem da budu domaćice – i nemaju neka prava. Tradicionalne porodice iz kojih potičemo, patrijarhat, okruženje i mediji doveli su do toga da je u Srbiji femicid sasvim opravdan, naravno, od strane muškaraca. I poneke žene koja iz mnoštvo razloga razmišlja na isti način.
Kada bismo govorili o medijima i društvenim mrežama, pogotovo portalima koji prenose počinjen femicid pod naslovom “porodična tragedija” ili “krvava ljubav” našli bismo mnoštvo primera i u okviru tih vesti, između ostalog, i komentare raznoraznih muškaraca koji takav čin odobravaju, opravdavaju i na sve to govore “Tako bih i ja sa svojom ženom, kada bi to zaslužila.”
U naše društvo, nezavisno od toga koji je vek ili godina, patrijarhat je duboko ukorenjen, i mada je koren napola truo, opet dolazi do dnevne svetlosti i vode i održava svoje plodove mizoginije i stvara potpunu dekadenciju u vremenu kada bi svet trebalo da doživljava procvat, a ne period stagnacije i nazadovanja. Kažu da će Gen Z promeniti društvene norme i učiniti da se žene osećaju dobro jer su žene, i ja se u to uzdam.
Ako se osvrnemo na nasilje nad ženama u Srbiji, videćemo koliko je svakoga dana sve više i više slučajeva.
Zahvaljujući društvenim mrežama, organizacijama koje se bore za prava žena, sve više je i prijava istog. Pre nekoliko meseci je na portalima osvanula vest o hirurgu sa VMA koji je svoju ženu tukao, davio je kablom i urinirao po njoj.
Jedna takva objava, ljudima koji potiču iz kultura koje nasilje oštro osuđuju, bila bi toliko teška da bi danas jedva svarili hranu koju jedu. U Srbiji je to svakodnevnica. Zlosutni komentari su svakodnevnica.
Istomišljenici, potencijalne ubice i manijaci su nažalost, ponovo svakodnevnica. Koliko god organizacija da se stvori na ovom tlu, koliko god protesta da se održi, taj koren u našim životima – nema kraja. Upravo o tome se radi. Mediji i društvo igraju veliku ulogu u formiranju društvenih normi, stvaranju kulture koja se, nakon što se više puta ponovi isto – prihvata kao jedini pravi put.
Tako i većinu u komentarima ispod objave o hirurgu i nasilju nad svojom ženom, uverenja koja su proizvod kulturoloških okvira kojima smo okruženi, ne dozvoljavaju da misle kao ljudska bića. Već samo kao dominantni muškarci, oni koji ženu poseduju.
Zato se ispod objave špekulisalo o časti jedne žene, o tome kako ga je sigurno izazvala i kako je on jedan divan čovek koji sigurno ne bi digao ruku na svoju ženu – da ona to nije zaslužila. Prevarom, hladnim ručkom nakon što se vratio s posla, željom da ne zaboravi da je i ona ljudsko biće, bilo kako bilo, žena je kriva.
Tada nastupa, zasigurno, mizoginija. Taj oblik mržnje prema ženama samo zato što su žene, muškarci u Srbiji, toliko doživljavaju kao nešto sasvim prirodno, što im je u krvi, te naravno ni ne vide problem. Da li znamo gde je koren ovakvog ponašanja, konkretno u Srbiji?
Malo se o tome govori, a mislim da igra veliku ulogu. Patrijarhat se prenosi s kolena na koleno.
A možda je poteklo još iz vremena koje smo proveli pod Turcima. Tretiranje žena samo kao seksualni objekat, pojava HAREMA, ubijanje žena bez imalo milosti, nasilje koje je normalizovano, sve se to toliko vekova održalo. O tome najbolje svedoče i turske serije.
Serija koja je stekla ogromnu popularnost za veoma kratko vreme jeste serija Vodomar – Yali Capkini. Sirovi prevod na srpski bio bi – Ženskaroš iz vile.
U proteklih par godina, Turski gledaoci ne pamte da je neka serija do te mere zainteresovala publiku. A vrlo je jasno i zbog čega. Serija počinje udajom na silu. I ne, ne radi se o istorijskoj seriji. Radnja serije zauzima upravo ovu godinu sada. A sve je isto kao što je bilo pre mnogo vekova, nikada nije nestalo. Otac koji maltretira svoju ženu i svoje dve ćerke. Zaključava ormare sa slatkišima i hranom, da one ne bi mogle da jedu, zatvara ih u podrum, tuče, verbalno vređa i omalovažava i naravno, školuje ih da bi mogao dobro da ih uda, pošto danas žene nisu samo domaćice. Radnja dalje teče, i odmah se, u prvih pola sata prve epizode može videti ta apsurdnost današnjice koja deluje kao da gledamo seriju “Sulejman veličanstveni” i njoj slične. Jedna od ćerki, koja je trebalo da se uda, kada su došli da je prose, prosula je kafu i od tog tako bezazlenog čina – ona je proglašena nimalo vrednom. Otac ju je tukao, govorio je kako je zbog nje nastala sramota i naravno, nije je dao toj porodici. Od stida. Što je naravno nadoknadila njena sestra, koju je odmah iste večeri dao njima, kao utešnu nagradu. Nakon toga se nižu scene nasilja, vređanja, što od oca, što od strane muža koji pored žene ima i ljubavnicu kome se naravno ništa ne može reći, njemu je dozvoljeno sve.
Ipak, jedini tračak nade koji nosi ova serija jeste ta uloga žene koja nema nameru da bude kao njena majka, već i po cenu konstantnog nasilja, stoji uspravno i bori se za sebe. To je ono što 21. vek sa sobom, na sreću, nosi.
Ova serija, kao i mnoštvo drugih, jesu važan primer jer se ljudi i dan danas oduševljavaju njima. Samo u Srbiji ima bar pola miliona žena u različitom starosnom dobu prate ovu seriju i uživaju u gledanju iste.
S obzirom da temi prilazim kao fanatik turskih serija, imala sam prilike da čitam raznorazne komentare koje je ova serija prouzrokovala, i mnogo je više žena koje odobravaju nasilje nego što sam mislila da će ih biti. I to su uglavnom generacije koje u godinama u kojima smo mi sada, nisu imale pristup internetu i nisu dobijale pravo glasa čak ni u rođenoj kući, za stolom, u krevetu.
Ova serija je dobar primer koliko mediji imaju uticaja na formiranje stavova, na kulturu, ljude. Onoliko koliko ima i pozitivnih strana, toliko ima i negativnih. Uticaja, zasigurno ima. Zbog toga je potrebno promeniti i način izveštavanja o nasilju nad ženama, o femicidu, o ženama generalno.
Na svakom koraku možemo da vidimo da žene i dan danas, pojedinim muškarcima nemaju neku veću ulogu od domaćice i seksualnog objekta. Kao što svi već znamo “Na mladima svet ostaje” i već sam pomenula da je Gen Z tu da utiče na sve, pa i na suzbijanje patrijarhata, omogućavanje ženama da se ne plaše samo zato što su žene i da mogu slobodno da se kreću, znajući da su voljene samo zbog toga što postoje i što su to što jesu.
Onog trenutka kada ova generacija, posebno žene ove generacije, preuzmu kormilo u svoje ruke, brod će dobiti svoju šansu da preplovi svet.
