Razlika između stila i mode je kvalitet – govorio je nekada čuveni Đorđo Armani, a mi smo se te rečenice prisetili tokom pripreme današnjeg članka. Beograd je nekada bio prestonica dobrog stila i kulture, a čovek sa čijim radom smo imali prilike da se upoznamo, čini se, kao da je došao baš iz tog doba, te sada novim generacijama nudi kvalitet i ono što se nekada u modnom svetu cenilo.
Goran Perišić vlasnik je jedinstvenog ateljea “Erudito” na Andrićevom vencu i krojač muških odevnih komada po meri. Mali prostor uređen sa ukusom, krasi srpsku prestonicu nedaleko od ulice Kneza Miloša i Pionirskog parka. Svaki detalj u njemu odiše kvalitetom, a ono što se posebno izdvaja jesu kvalitetni materijali od kojih kroji specifične komade za svakog gospodina.
Ukoliko prošetate pomenutim delom grada, nema sumnje da ćete ga kroz izlog ateljea videti kako vredno radi.
U nastavku vam donosimo intervju sa ovim, po mnogo tome posebnim čovekom, koji je u Beograd nesumnjivo doneo nekadašnju lepotu muškog odevanja. Uživajte u Goranovim iscrpnim odgovorima o karijeri i modi, kao i u fotografijama ateljea koje je zabeležio naš fotograf.
1. Kako ste uplovili u svet mode?
– Veoma sam ponosan i zahvalan svojim roditeljima, a nadasve baki i deki koji su učinili sve da moje detinjstvo i odrastanje u periodu kraja 80-tih i početkom 90-tih učine sto bezbriznije i lepše. Ključnu ulogu u razvoju mog karaktera, etici i estetici je odigrao deka. Veteran II svetskog rata, ekonomista, fudbaler ali pre svega jedan umeren čovek pun ekvilibrijuma u svakom pogledu pa tako i u načinu oblačenja. Košulja, pantalone, sako, prsluk, dzemper, cipela, kaput… svedeno, bez previše detalja ali u slobodi kombinovanja boja, jednostavnih krojeva, to su bile njegove svakodnevne modne kombinacije, bez obzira da li je prepodne bio u kancelariji ili popodne u svojoj radionici ili uveče izlazio u šetnju beogradskim ulicama. Ove slike su ostale u meni duboko urezane i nakon 20-tak godina usledile kao poziv za promenu profesije i otvaranje novog poglavlja u životu. IT struku sam zamenio krojačkim makazma i metrom i uporedo pozicijom prodavca u jednom svetskom modnom brendu. Nakon toga usledile su kratke epizode u dva beogradska krojača ateljea, da bi 2022. godine počeo da živim svoj san ( zvanično sam otvorio atelje za šivenje muških odevnih komada po meri – Erudito).
2. Kako se razvila ideja za “Erudito” brend?
– Erudito u svojoj osnovi gaji vrednosti čoveka erudite koji zaobilazi banalnost i površnost u potrazi ne samo za univerzalinim vrednostima i shvatanjem društvenih pojava, već ovakav pristup transcedentira pri izboru/kupovini odevnih komada i građenju svog ličnog stila. Erudito brend je koncipiran kao atelje sa sezonskim ready-to-wear kolekcijama i krojačkom linijom, “made-to-measure” koja pored klasičnog pristupa izradi odela, kaputa, pantalona, košulja….ima mogućnost da kroz specifičan tehnički pristup u potpunosti odgovori društveno-klimatskim promenama i tržištu ponudi novi vid krojenja odevnih komada po meri poput safari i bomber jakni, trenč i mekintoš mantila ili sportskih kargo pantalona. Portfolio brenda čine vanvremenski komadi muškog garderobera koji imaju svoju interpretaciju u modernim krojevima i laganim konstrukcijama baziranim na italijanskoj/napolitanskoj školi i engleskom Savile row stilu.
3. Koji je Vaš pokretač, odakle crpite inspiraciju, opišite nam jedan Vaš radni dan?
– Mišljenja sam da čovek u sebi ima neverovatnu energiju koja treba biti angazovana i usmerena na adekvatan način (etički i moralno). Ova energija može biti inicijalizovana na razne načine i to dosta zavisi od naših gena, karaktera, porodice, okruženja… ili sticaja životnih okolnosti. U mom sllučaju inspiracija i pokretač su moja porodica koja mi daje navarovatnu podršku i nebrojano različitih slika, motiva, događaja, ljudi, predmeta koje svakodnevno opazim, vidim saznam ili su tokom vremena zapisani u mom pamćenju. Nekada to može biti kolumna u kulturnom dodatku u novinama, slika u magazinu, emisija na TV/u, post na društvenim mrežama, reči iz neke pesme… ostalo je vaša imaginacija bez koje bi bilo tužno živeti.
– Kada imate privatni posao retko kada gledate u kalendar i na sat osim kada su u pitanju rokovi koje imate dogovorene sa klijentima. Svaki dan je za sebe ali uglavnom jutro provodim u krojačkoj radionici nakon čega odlazim u atalje gde imam sastanke sa klijentima u vezi projekata koje ćemo raditi ili imam zakazane probe. Ovo često ume da traje do kasno u noć. U međuprostoru i vremenu, crtam i dizajniram odevne komade za već ugovorene poslove i neizbežno se bavim drugim administrativno-logističim poslovima koje iziskuje vođenje privatne firme.
4. Da li Vas nešto posebno veže za Beograd i Andrićev venac, gde se i nalazi Vaš atelje?
– Beograd je grad u kome sam rođen i živim, proveo mladost, osnovao svoju porodicu, gde žive moji prijatelji, mesto gde se profesionalnom trenutno ostvarujem. Beograd je za mene sve. Andrićev venac je došao kao splet moglo bi se reći interesantnih okolosti. Trebalo je nekoliko godina da se kockice slože ali zahvalan na svemu i svima koji su učestvovali u ovom procesu, a verujem da je i Andrić imao u svemu malo uticaja.
5. Šta biste promenili u modi današnjice?
– Moram se ograditi od jednog dela pitanja, a to je ženska moda, s obzirom da moje poznavanja a i interesovanje za istu nisu bas na zavidnom nivou. Moja orjentacija je isključivo usmerena ka muškom garderoberu i to onom klasičnijem, vanvremenskom delu. Ovde možemo doneti neke zaključke, opet uz dužno poštovanje svih drugih modnih kritičara i njihovih stavova o muškoj modi i tendencijama. Naime, moda kao i bilo koji drugi aspekt našeg društva se može posmatrati sa filozofskog stanovišta, etike, estetike… itd. Za ovo bi nam trebala jedna pozamašna disertacija akademskog karaktera, ali generalno bi mogao apostrofirati repeticiju i kloniranost u pogledu stilova i odevnih komada koji muškarci nose, a koji se mogu videti ne samo u javnom prostoru već i u mom konkretnom slučaju kada dobijem zadatka od stane klijenta. Konkretno mislim na izbor modela, kroja i dezena materijala. Neretki su primeri da imamo u potpunosti dobar balans između kroja, izabranog materijala, muskulature… Ponekad mi se čini da je ispred mene Don Kihotovksa borba. Ali malo po malo stvari se menjaju i to me raduje.
6. Bez sumnje, doveli ste Italiju u Beograd, da li ste to planirali ili se spontano “desilo”?
– Geografska pozicija naše zemlje, blizina Italiji kao jednoj od glavnih instanci kada pričamo ne samo o modi veći i drugim aspektima naših života poput slikarstva, arhitekture, dizajna, hrane, automobila… je u velikoj meri oblikovala generacije naših predaka. U ovaj šablon sam se i ja uklopio kao neko ko je od malih nogu gledao putem satelita emisije na RAI Uno-Due i oblačio tatine italijanske farmerke kupljene na Ponte Rosu u Trstu. Svoj definitivni preobražaj doživljavam nakon prvog odlaska u Firencu koja i dan danas ostaje za mene posebno mesto u svakom pogledu. Korak po korak, iz godine u godinu stvari su se kod mene polako oblikovale, nadograđivale, menjale… da bi danas spontano ili tendenciozno kroz svoje radove mahom prezentovao italijanski klasičniji pristup modnim formama. Nesporna kritičnost koju gajim prema sebi i svom radu daje mi prostora da dalje oblikujem forme i krojeve koje radim za klijente, maksimiziram performanse materijela od kog krojim i šijem odevni predmet i na taj način dam svoj lični pečat svakoj kreaciji.
7. Da li sarađujete sa brendovima u inostranstvu?
– Moja saradnja sa kompanijama iz inostranstva je isključivo usmerena ka fabrikama koje proizvode najkvalitetnije i najfinije materijale, odnosno štofove od kojih izrađujem odevne predmete po meri za svoje klijente. Izuzetno sam ponosan na odličnu saradnju sa italijanskim vunarama poput Ing. Loro Piana, Ermenegildo Zegna, Fratelli Tallia di Delfino, Drago SPA, Vitale Barberis Canonico, Reda Milano i engleskim vunarama iz Hadersfilda poput DugdaleBros &Co, Harrisons, W.Bill… Ovo su Crème de la crème proizvođači štofova u industriji tekstila.
8. Kakve su reakcije na Vaš rad?
Odgovor na ovo pitanje treba da daju moji klijenti i to bi bilo recimo veoma merodavno. Ono iza čega mogu da stanem i što često potenciram u razgovoru sa klijentima jeste da prevashodno moram ja biti zadovoljan odevnim predmetom koji je sašiven i to u pogledu kroja, pada materijala, urađenih detalja… Tehnički i proporcionalno svaki komad mora da ispuni zadatu formu i to ne sme da se dovodi u pitanje, a na kraju procesa ostavljam klijentu na volju da iskaže potrebu za finalnom modifikacijom (manje ili više da bude slim kroj). Iskustvo, više od 12 godina rada za N različitih profila mi govori da je najbitnija stvar u odnosu sa klijentom obostrano poverenje, a to je ono što baštinim u svom radu. Tada ja mogu najviše da dam.
9. Poruka za kraj?
– Mogao bih ovde citirati Andrića: Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo.
