Uskršnje tradicije i simboli su evoluirali tokom vremena, iako neki postoje već vekovima. Dok je za hrišćane Vaskrs proslava Isusovog vaskrsenja, mnoge zapadne (katoličke) tradicije se ne nalaze u Bibliji.
Smatra se da ukrašavanje jaja datira najmanje iz 13. veka, dok uskršnje parade imaju još starije korene.
Druge tradicije poput uskršnjih slatkiša spadaju samo u moderne dodatke.
Najpoznatiji sekularni simbol ovog praznika je zec, kog su u Ameriku navodno doneli nemački imigranti sa svojim pričama o divljem zecu koji nosi jaja.
Biblija nigde ne pominje ovo stvorenje sa dugim ušima i kratkim repom koje deli uskršnja jaja lepo vaspitanoj deci. Ipak, zeka je postao istaknuti simbol najvažnijeg hrišćanskog praznika. Iako se ne zna tačno poreklo ovog mitskog sisara, za zečeve se zna da su plodni, pa su tako postali drevni simbol plodnosti i novog života.
Prema nekim izvorima, zajedno sa nemačkim imigrantima koji su se 1700. godina naselili u Pensilvaniji, stigla je i tradicija o “Osterhase” zecu koji nosi jaja. Deca bi pravila gnezno u kom bi zec mogao da položi svoja obojena jaja, a običaj se proširio širom SAD, prenosi stakakozasto.com.
Uskršnja jaja
Tradicija farbanja jaja veoma je stara i potiče iz prethrišćanskog perioda, dakle još i pre Hrista i njegovog stradanja. Naime, jaja su odvajkada bila simbol rađanja i pobede nad smrću – kada se ljuska slomi, iz jajeta izlazi novi život.
U kontekstu Uskrsa, bojenje jaja se prvi put pominju u 12. a u Srbiji u 16. veku.
Postoje brojna narodna predanja o vezi sa ovim običajem. Jedno od njih, govori o stražarima koji su čuvali Hristov grob i tu jeli pečenu kokošku. Jedan od njih se stalno plašio da bi Hrist mogao da oživi, zbog čega su ga drugi stalno ismevali. U jednom trenutku su mu rekli da će se to dogoditi kada pečena kokoška koju su jeli poleti i snese crveno jaje. Tog trenutka, to se i desilo, a Hrist se uzdigao i poleteo ka nebu.
Po drugoj priči, farbanje jaja se vezuje za legendu o Mariji Magdaleni. Ona je došla u Rim da propoveda Hristovo Jevanđeljenje i stigla je i do cara Tiberija kome je na poklon donela korpu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo, kao kad bi bela jaja u korpi promenila boju. Marija Magdalena je na to rekla: “Hristos Vaskrse”, a sva jaja u korpi postala su crvena, piše Istorijski zabavnik.
Ipak, postoje i legende koje čin farbanja jaja vezuju za događaje pre Hristovog vaskrsenja. Jedna stara priča kaže da je ispod krsta na Golgoti, na kojem je razapet Hrist, bilo grličino gnezdo. Krv je poprskala jaja u gnezdu i obojila ih crvenom bojom, pa od tada hrišćani obeležavaju dan Hristovog stradanja farbanjem crvenih jaja.
U nekim delovima Šumadije, stari pričaju priču o ženama koje su bojenjem jaja spasle Isusu život od vojnika koji su ga jurili. One su videle Hrista kako beži pa su, da bi omele gonioce, brzo ofarbale i išarale jaja. Vojnici su zastali u čudu jer nikada ranije nisu videli takav običaj, a Isus je pobegao. Bog ih je tada blagoslovio, pa se jaja od tog dana farbaju, takođe navodi Istorijski zabavnik.
Šta god da jeste istina, simbolika svih priča je ista – jaja se na Veliki petak farbaju u spomen na nevino prolivenu krv i vaskrsenje Hristovo.
